Poslovne vijesti - Srbija

Zajam za trenutni spas budžeta

Novo zaduživanje Srbije od 400 miliona dolara kod "Sosiete ženeral" banke samo će na kratko popuniti rupe u budžetu, upozoravaju stručnjaci. Srbija se bliži granici dozvoljenog javnog duga. Velike probleme stvara siva ekonomija.

Država je već pri vrhu granice zaduženosti i sve je više zahteva za povećanjem zarada korisnika koji se finasiraju iz državne kase.

Pred Novu godinu Vlada Srbije je pozajmila 250 miliona dolara, a prošle nedelje je izračunato da nam je za popunu ovogodišnjeg budžeta potrebno još 400 miliona dolara, pa je Vlada odlučila da se zaduži kod "Sosiete ženeral" banke.

Sa preko 11 milijardi evra država je već na nivou zaduženosti od 41 odsto, pa se polako bližimo granici dozvoljenog javnog duga od 45 odsto.

Iako još nije formalno izabran, Fiskalni savet koji treba da brine o politici zaduživanja, smatra da je sve pod kontrolom i posle dogovora Vlade Srbije sa prosvetarima.

"Rešenje koje je ponuđeno je u skladu sa fiskalnim pravilima, znači da se budžetski deficit od 4,1 odsto BDP-a neće povećavati, već se rešenje oslanja na neka moguća dodatna sredstva koja će biti ostvarena u budžetu ove godine", rekao je Nikola Altiparmakov, kandidat za člana za Fiskalni savet.

Zaduživanje po povoljnijim uslovima?

Prema rečima Altiparmakova, razlog zašto se država sada zadužuje je to što je uspela da dobije garancije od Svetske banke i uspela je da se zaduži po najpovoljnijim mogućim uslovima.

Stručnjaci ukazuju da je spoljni dug Srbije dobro raspoređen sa relativno niskom kamatom.

"Vlada je napravila nekoliko dobrih stvari, prvo tamo gde su relativno skuplje pare, tamo gde su komercijalni aranžmani, država je uglavnom ugovarala da može da isplati svoje dugove i pre roka dospeća bez bilo kakvih penala", kaže Zoran Petrović, član izvršnog odbora "Rajfajzen banke".

I dok bi našoj ekonomiji dobrodošla finansijska injekcija od prodaje "Telekoma" i nove investicije, sindikati i privrednici vide mogućnost ušteda u samom budžetu. To se odnosi i na tendere koje je oborila komisija za javne nabavke, posle žalbi firme "Geoput".

"U odnosu na ova 22 miliona evra za koliko je dodeljen posao konkurentskoj firmi, odnosno dvema firmama, moja firma bi bila jeftinija sigurno 40 odsto", rekla je Milica Trifković, direktor "Geoputa".

Progres "sive ekonomije"

Sindikati tvrde da je skoro ceo obrazovni sistem stao zbog pregovora od nekoliko milijardi dinara, dok se godišnje u sivoj ekonomiji vrti ogroman novac.

"Ne mogu da nađem nijedno racionalno objašnjenje da se dozvoljava da 700.000 ljudi radi neprijavljeno da ti poslodavci budu nelojalna konkurencija poslodavcima koji budžet redovno pune. Bilo je puno aktivnosti i od strane poslodavaca i sindikata i od države, ali  rezultat je ostao potpuno isti", kaže Dragan Matić, predsednik industrijskog sindikata metalaca Srbije.

Za sada nemamo problema u otplati spoljnog duga, a posle reformi penzionog sistema i otplate duga starim deviznim štedišama od preko četiri milijarde evra, javni dug više ne bi trebalo da bude problem.